Novosti

Иако до краја лета има још читав месец дана, боје јесени владају пољима Србије. Високе температуре и недостатак падавина су допринеле да се вегетација свих биљних врста скрати за око 30 дана, не само код нас већ скоро у целој Европи. Биљке су данима, па и недељама без влаге, осуђене на одумирање. Резерве влаге у земљишту, које се троше при крају вегетације, одавно су утрошене. До 100 цм дубине (вероватно и дубље) нема капи влаге. Суше се и дрвенасте биљне врсте, а пресушујју језера и реке, не само због мањка падавина већ и због недомаћинског коришћења водних ресурса.. Оправдан је страх да ће се последице овогодишње суше осетити и наредне године. Нарушен је комплетан агро-еколошки систем, структура земљишта и његов производни потенцијал.

Приноси њивских биљних врста су знатно смањени, а на многим парцелама ће изостати. Биланси прехрамбених производа ће бити још више нарушени, што може изазвати огромне проблеме у свету. Господари тржишта хране и власници светских резерви берзанских прехрамбених производа, моћи ће да лакше да поднесу последице овако сурових климатских промена. У Србији се суочавамо са великим падом производње кукуруза и соје, значајним извозним артиклима. Подбациће и бројне воћне врсте. А последице тога ће се одражавати на домаћи аграр наредних година.Одавнпо смо постали увозници погонских горива и других енергената, средстава за заштиту биљака и животиња, минералних ђубрива, а последњих година смо постали претежни увозници семенског и садног материјала. Може се десити да ће се наш платни дефицит повећа(ва)ти наредних година уколико се не предузму системске мере. Ипак, домаћи пољопривредни произвођачи спадају у групу вечних оптимиста, без обзира у каквим се проблемима нађу. Њихову муку често појачавају неки држани органи који својим несмотреним одлукама отежавају њихов положај. Ових дана, крајем лета, све су чешћи упити ратара за минерална ђубрива, за цене горива и семена, као и за сортимент јесењих култура. Очекује се већи интерес за јесењу сетву, јер су озиме културе далеко боље прошле у оваквој години. Вероватно ће доћи и до корекције површина под кукурузом и сојом, у смислу боље рејонизације. Наравно мора се кориговати сортимент и технологија гајења код свих ратарских култура, како би штете од будућих абиотских стресова биле што мање. Потпуно је незамислива логика доброг дела произвођача кукуруза, да се определе за склоп биљака од преко 70.000 по ха, када знају да и у нормалним годинама овој биљци недостају 150-200 л/м²падавина. Поготову се то односи северније делове Србије. Да би се те промене у пракси оствариле биће неопходно ангажовање целокупне струке и науке, па и надлежних државних органа.Они би једном објективном анализом ове и сличних година, предложила адаптацију технологије гајења. Треба упозорити и представнике семенских компанија да не форсирају густе склопове, да би продавали више семена. Ово је можда прави тренутак да се и надлежни органи удржави лате свога посла и помогну пољопривредницим, произвођачима хране, конкретним мерама: новчаним субвенцијама или подстицајима, већом контролом увозних лобија и ланаца мегамаркета, већом подршком науци и струци, стимулисањем примене декларисаног семена и квалитетнијих сорти, бољом регулативом домаћег тржишта итд. Недавно су пољопривредници тракторима на путевима и улицама градова показали свој потенцијал и озбиљност, зашта им требало много храбрости и воље. Указано је на мноштво проблема који их муче, али који су решиви кроз институције. Сви њихови проблеми су уједно и наши, свакодневни. Не треба их омаловажавати, већ решавати, како би се производња хране и прехрамбена сигурност грађана одржавали. Тиме би се одржавао и наш статус извозника на међународном тржишту.

У периoду 19.- 23. августа најзад је наишао дуго очекивани кишни талас, који је захватио целу Србију. За усеве на њивама је киша закаснила, али ће се навлажено земљиште лакше обрадити и припремити за јесењу сетву. Сетва уљане репице је на прагу, док ће за 30 -40 дана започети сетва стрних жита. Очекује се чешћа појава падавина како би се залихе влаге обновиле. Не заборавимо да киша од 100 л/м²прокваси једва 40 – 50 цм земљишта, које је остало топло, па ће се добар део падавина вратити у атмосферу. Падавине жудно очекују и корисници речног саобраћаја и наравно цео екосистем. Како се јесења сетва приближава, поставља се и питање, хоће ли бити довољно декларисаног семена, пре свега стрних жита. Заснива се из године у годину све мање семенских усева пшенице, јечма и других житарица. Домаће семенарство је на све нижим гранама, док се на њивама све више користи недекларисано семе, тзв. „семе са тавана“. Упозоравамо да се са таквим семеном не могу озбиљније планирати већи извозни послови.

Жетва уљане репице је давно завршена на око 25.000 ха. Обзиром да је жетва сунцокрета и соје започета (и на кратко прекинута због кише), очекује се њен скори завршетак. У међувремену ће започети и бетрба кукуруза, тако да ће врло скоро бити слободне површине за јесењу сетву. Потребно би било да се на што већим површинама примени основно ђубрење. У ту сврху би се требало консултовати са саветодавцима или урадити контролу плодност земљишта. Стрним житима је потребна основна доза азота (Н), фосфора (П) и калијума (К), како би се до зимског мировања обезбедили овим хранивима. Орјентационе количине хранива би требало да се крећу у интервалима 40 – 80 кг/ха Н, 40-60 кг/ха П и 20 – 40 кг/ха К. Ове количине је могуће изкобиновати употребом различитих формуација комплексних ђубрива и УРЕА-е. Због нижих приноса предусева и мањег изношења хранива приносом зрна, не би требало мењати систем ђубрења за пшеницу. Ђубрење у сушној години одвија се нормално, без обзира што предусев пшеници (кукуруз) није искористио сва унета хранива. Сва дата хранива су већим делом усвојена или су остала у земљишту. Хранива су имобилисана због суше и смањене активности микроорганизама, али ће бити активирана током вегетације пшенице. Требало би што боље припремити земљиште за сетву, одмах после скидања предусева и ситњења жетвених остатака. Сетву на дубину 4-5 цм треба обавити током октобра, препорученим количинама декларисаног семена за сваку сорту. Уколико се временске прилике значајније промене, а са њима и услови за сетву, биће доступне корекције технологије заснивања производње.

Домаће сорте су и овако тешкој години заблистале и оправдале поверење произвођача, како по приносу тако и по квалитету. Приносом се посебно истакла сорта Симонида, на скоро сви локалитетима у Србији. Може се увидом у резултате жетве да су и остале домаће сорте биле боље или врло конкурентне страним сортама. На жалост до сада нису донете никакве стимулативне мере за гајење квалитетнијих сорти пшенице, нити се оне раздвајају при откупу и складиштењу. Одговорнос за то сносе искључиво надлежни органи. У међународној трговини остале су значајне разлике у ценама по квалитету, чак и овако неповољној години за производњу. Колико смо успели да сазнамо, домаћих сорти пшенице је произведено довољно да подмири захтеве произвођача и млинско-пекарске индустрије. У току је дорада и цертификовање семена, па се ускоро може очекивати понуда на тржишту.