КАКО ОБАВИТИ ЈЕСЕЊУ СЕТВУ 2023/24
Проф.др Мирослав Малешевић, директор компаније БСП-Србобран
Уводне напомене
Свака сетва коју памтимо има своје карактеристике и све су биле специфичне на свој начин. Таква ће бити и ова која следи. Увек је било отворених питања и дилем међу прoизвођачима, као што су одабир сорте, какву технологију применити, колику површину засејати стрним житима и сл. Полазило се од тренутне цене пшенице на домаћем и страним тржиштима иако су пољопривредници одавно свесни да им гајење пшенице не доноси профит као што може дати кукуруз или соја, а нарочито шећерна репа. Али је пшеница увек била први приход ратарима и је једина је биљна врста од које се прави хлеб и мноштво разних пецива и ђаконија. Може да замени многе крмне биљке у исхрани стоке. Она регулише закоровљеност, омогућава обнављање структуре и плодности земљишта. Другим речима, ова племенита биљка је била неопходна у структури сетве на сви меридијанима и географским ширинама. У Србији је њен агротехнички значај је незаменљив.
Међутим, њену вредност не могу да сагледају сви они људи који који воде аграр и који су доносиоци аграрних и прехрамбених одлука. О томе можда нису довољно учили у школама, а немају довољно животног искуства, због чега мало знају прехрамбеној сигурности свог становништва и друштва у целини. Због тога што наша Држава нема стратегију у производњи хране, све се ради на слепо, „прилагођавајући“ се такозваној тржишној економији. Годинама се не праве планови сетве и структура биљне нити сточарске производње, због чега полако, али сигурно, постајемо увозници хране. Најгора ствара која нам се дешава је да су наука и струка напросто удаљени из праксе, па се примарни произвођачи углавном сами боре са разним проблемима на њивама или у стајама. Саветодавна служба постоји и ради свој посао колико може и уме, али их је премало. Мало је и оних који би морали да им освежавају знања о новим технологијама у пољопривреди.
Тржиште, берзе, геополитика..
У односу на претходну јесен, цене пшенице су доживеле незабележени суноврат, посебно на домаћем и тржиштима окружења. Произвођачи су у дебелом минусу и нико им не нуди помоћ у овом тренутку. Трговина пшеницом је отежана притиском украјинске пшенице, којом се не хране гладни у свету, већ се финансира рат, а профитира елита која из безбедне удаљености води та ратне игре. О овоме сведоче државе ЕУ које су се оштро успротивиле увозу те пшенице.
Продају наше пшенице јако ограничава низак технолошки квалитет зрна рода 2023. Веома лош сортимент, недекларисано семе, бројне слабости у примењеној технологији гајења, полегање усева, неповољни временски услови, неадекватна заштита усева од бројних болести, довели су до великих губитака приноса и драстичног пада технолошког квалитета. Пад запреминске масе (хектолитар) за 10 – 15 кг у односу на СРПС-стандарда (76 кг) чини велики удео овогодишнњег рода неупотребљивим за прераду – млевење. Штуро, неналивено зрно, са малим уделом ендосперма, даје веома мали принос неквалитетног брашна при млевењу. Велики удео омотача зрна ствара илузију о високом садржају протеина, али су то једињења која не утичу на својства теста и пецива. Употреба такве пшенице намеће потребу миксирањем са великим количинама висококвалитетних сорти пшенице или додавање разних адитива. Из тог разлога су многи млинари за време жетве одбили да приме пшеницу која нема хектолитарску барем 70 кг. Први пут смо ове године сазнали да хектолитар код пшенице може да падне на 60 кг (и ниже). То сазнање су нам омогућиле бројне стране високоприносне сорте, са којима су многи произвођачи желели да остваре рекордне приносе. Да барем има више стоке у Србији и оваква, сточна пшеница, би нашла своје потрошаче.
Избор сорти и површине за сетву
Имајући у виду да су огромне количине пшенице на залихама, слаб промет на домаћем тржишту као и нејасне могућности извоза домаће пшенице, реално би било да се ове године планира сетва 400.000 до 500.000 ха. Пожељно би било да се сортимент усмери ка квалитетнијим сортама и побољшивачима. Овогодишње искуство нас учи да су домаће сорте, нарочито оне квалитетне, дале веома добре приносе, поготово у центалним деловима Србије, а да су и оне мање квалитетне (хлебне и основне) оствариле боље приносе од већине страних. Логично би било да се решимо бројних интродукованих сорти или да се сврстају у сточне, те да им се према квалитету и формира цена. Разврставање и плаћање по квалитету може да се оствари само уз добру вољу и помоћ надлежних државних органа. Позитивних примера има свугде у нашем окружењу.
Подсетићемо призвођаче да на српској сортној листи има јако мало сорти врхунског квалитета - побољшивача и да су све домаћег порекла. Доминира сорта Симонида, а прате је Звездана, Победа, Ренесанса, Футура и најновије НС Рајна и НС Епоха. Постоји још неколико сорти врло доброг квалитета других института. Све наведене сотрте се налазе у производном програму компаније БСП у Србобрану, а потичу из Института за ратарство и повртарство, Нови Сад.
На жалост и ове године ће бити високо учешће недекларисаног семена у промету, јер су произвођачи без подстицаја демотивисани да користе сортно семе.
Време сетве
Приближавамо се месецу октобру када се припрема земљиште за сетву. Ђубрива имају тренд поскупљења што ће поново натерати произвођаче на импровизације. Ипак, тзреба поменити да је за успешну производњу пшенице неопходно да се пре сетве унесе у земљиште око 60 кг/ха азота, око 40-50 кг/ха фосфора и 20 – 40 кг/ха калијума. Претходне јесени је саветовано одлагање сетве за другу половину октобра због претњи лисних вашију и цикада, инсеката који преносе вирусна обољења. Они се размножавају и заражавају вирусима на необрађеним и запуштеним њивама. Одлагање сетве може се толерисати само до 10. октобра, јер после тог датума приноси падајум. Разумније је уништавати векторе вируса и других болести, одржавати хигијену поља и коначно сузбијати лисне ваши и друге штеточина на младим усевима.